Уз појам "стандардна правила blackjacka" иде поглед на правила стола. Играч за столом бира, а дилер нема избора: његове потезе прописују правила стола. Стога се из правила може унапред израчунати колико сто узима, пре прве руке. Два стола која делују исто могу имати сасвим различиту цену игре, а разлику чине ситна правила која мало ко прочита.
Када дилер у blackjacku прелази двадесет један, сви играчи који су још у игри добијају, без обзира на свој збир. То је једини тренутак слаба рука играча добија. Стога отворена карта дилера снажно утиче на избор: код петице или шестице дилер чешће пропадне, те играч са нижим збиром сме да стане и чека. Уз десетку или аса дилер чешће заврши до јаког збира, и играч тада мора да настави.
Стандардна правила blackjacka у основи су свуда иста, али разлике у правилима blackjacka по казинима мењају цену игре: исплата шест према пет или три према два, вуче ли дилер на меку седамнаест, дуплирање после дељења пара. Најповољнија правила blackjacka обухватају исплату три према два, дилера који не вуче на меку седамнаест и мањи број шпилова. Blackjack правила у казину најчешће су исписана на самом столу. Пре прве руке вреди их прочитати до краја.
На повољним столовима три према два, а на неким само шест према пет; исплата пише на самом столу и мења цену игре.
Отворене карте играча нико не дира, а знак руком остаје видљив камери, па је свака одлука забележена и на снимку.
Нижа исплата за blackjack подиже цену игре, а најповољнија правила почињу управо исплатом три према два, уз дилера који стаје на меку седамнаест.
Дилер додаје карту и уз збир седамнаест у коме ас вреди једанаест; тамо где тако ради, предност куће је нешто већа.
Када дилер покаже аса као отворену карту, играчима се пре наставка нуди осигурање, засебна опклада коју је разумно одбити.
Правила исписана на столу, исплату, број шпилова и правило за меку седамнаест, а уз то и износ који се за тим столом може потрошити.