Uz pojam "standardna pravila blackjacka" ide pogled na pravila stola. Igrač za stolom bira, a diler nema izbora: njegove poteze propisuju pravila stola. Stoga se iz pravila može unapred izračunati koliko sto uzima, pre prve ruke. Dva stola koja deluju isto mogu imati sasvim različitu cenu igre, a razliku čine sitna pravila koja malo ko pročita.
Kada diler u blackjacku prelazi dvadeset jedan, svi igrači koji su još u igri dobijaju, bez obzira na svoj zbir. To je jedini trenutak slaba ruka igrača dobija. Stoga otvorena karta dilera snažno utiče na izbor: kod petice ili šestice diler češće propadne, te igrač sa nižim zbirom sme da stane i čeka. Uz desetku ili asa diler češće završi do jakog zbira, i igrač tada mora da nastavi.
Standardna pravila blackjacka u osnovi su svuda ista, ali razlike u pravilima blackjacka po kazinima menjaju cenu igre: isplata šest prema pet ili tri prema dva, vuče li diler na meku sedamnaest, dupliranje posle deljenja para. Najpovoljnija pravila blackjacka obuhvataju isplatu tri prema dva, dilera koji ne vuče na meku sedamnaest i manji broj špilova. Blackjack pravila u kazinu najčešće su ispisana na samom stolu. Pre prve ruke vredi ih pročitati do kraja.
Na povoljnim stolovima tri prema dva, a na nekim samo šest prema pet; isplata piše na samom stolu i menja cenu igre.
Otvorene karte igrača niko ne dira, a znak rukom ostaje vidljiv kameri, pa je svaka odluka zabeležena i na snimku.
Niža isplata za blackjack podiže cenu igre, a najpovoljnija pravila počinju upravo isplatom tri prema dva, uz dilera koji staje na meku sedamnaest.
Diler dodaje kartu i uz zbir sedamnaest u kome as vredi jedanaest; tamo gde tako radi, prednost kuće je nešto veća.
Kada diler pokaže asa kao otvorenu kartu, igračima se pre nastavka nudi osiguranje, zasebna opklada koju je razumno odbiti.
Pravila ispisana na stolu, isplatu, broj špilova i pravilo za meku sedamnaest, a uz to i iznos koji se za tim stolom može potrošiti.